Znate li kada je skovana “stara” poznata fraza: “Doručak je najvažniji obrok u danu”? Krajem 19. veka, kada je počela masovna popularizacija pahuljica, prvo Kelog, a zatim i ostalih.

Do pre nekoliko vekova jela su se uglavnom dva obroka dnevno. Jedan oko podneva i jedan uveče. Ne moramo ići dalje od naših prostora da ovo razumemo. Ustajalo se rano i radilo na polju dok sunce ne upeče. Podnevni predah je bio vreme ručka, nakon čega bi se radilo sve do predveče i večere. Ljudski organizam je tada bio mnogo uigraniji sa dnevnim i godišnjim ciklusima prirode. Kad smo već kod rada u polju, znate li etimološko poreklo reči “dosada”? Hehe.🌝 Poigrajte se i sa rečju “Doručak”. Poreklo reči skriva mnoge bisere koji dolaze iz srži življenja i iskustva.

Danas, ono što sa sigurnošću znamo o doručku jeste da je najreklamiraniji obrok. No, nije mi namera da u to ulazim. U svetlu novijih i rigoroznijih studija, tvrdnja da je doručak najvažniji obrok sve je klimavija. Npr. prošlogodišnja metaanaliza je pokazala da nema neke razlike u regulaciji hormona, apetita i telesne težine između onih koji jedu i ne jedu doručak.

Čak ni ne ulazim u pokazane dobrobiti isprekidanog posta i aktivacije autofagije jer priča o tome zaslužuje posebnu objavu.
Čini se da je najvažnije pratiti sopstveni ritam. Zvuči smešno jednostavno, ali umemo li to? Pogotovo ako uzmemo u obzir da navike koje stvaramo često nisu odraz našeg prirodnog ritma.

Većina ljudi ne oseća glad nakon buđenja, pa čak ni nakon nekoliko sati. Iskustvo me je naučilo da je jutarnja glad nešto na šta organizam jako lako “istreniramo”, ali koja je poenta? U jednom period svoga života bila sam na režimu hrono ishrane, čitaj obavezan, obilat i (za mene) prilično ran doručak. Iako sam se u početku terala da doručkujem, ubrzo se stvar promenila. Doručak je postao dnevna gozba. Ukoliko ne bih jela prvi, nedajbože drugi sat od ustajanja, osećaj gladi i neretko mučnine bi me samleo. Iako su godine prošle od ovog hronoizleta, i dalje umem da se osetim kao rob doručka.

Dakle, oslušnite svoj organizam i njegove potrebe još jednom, možda bespotrebno opterećujete organizam hranom i njenom preradom kada vam to zapravo ne prija.